Metoda ispitivanja ultrazvukom zasnovana je na sposobnosti ultrazvučnih talasa da u vidu usmerenog snopa prodiru kroz materijal, a odbijaju se o razne nehomogenosti, što omogućava otkrivanje raznih grešaka, čak i kada su one u dubini materijala, tj. kada je primena magnetne metode nemoguća, a primena rendgenskih i γ-zraka ograničena debljinom materijala. Ultrazvučna metoda ispitivanja se može prilagoditi materijalima koji nisu feromagnetni, i može otkriti nedostatke koji su prilično duboko u unutrašnjosti komada, pa predstavlja jednu od najkorisnijih zapreminskih metoda ispitivanja bez razaranja. Uslov primene ultrazvučne metode ispitivanja je da materijal bude provodnik zvučnih talasa pa se u praksi primenjuje na skoro svim materijalima. Ultrazvučna energija se pomoću sondi emituje u objekat ispitivanja. Odjek ultrazvučnih talasa od grešaka se istom ili drugom sličnom sondom registruje na ekranu.
Greške koje se mogu detektovati su: pukotine, uključci, poroznost, grubozrnost, greške u debljini, gustini, korozija itd. Dovoljno je da je objekat ispitivanja pristupačan sa jedne strane. Metode ultrazvučnog ispitivanja se dele na: metode prozvučavanja, impulsne eho metode i rezonantne metode.
Polaznici će tokom teoretske i praktične obuke, koja je kreirana prema zahtevima standarda ISO 9712:2012, biti upoznati sa:
Praktična i teoretska obuka obuhvata tehnološke sektore:
